Srpkinja pala na Albanca, pa rešila da ode kod njegovih: Ono što je tamo zatekla nije sanjala ni u najluđim snovima

Srpkinja Anđela Savić zbog ljubavi prema Albancu odlučila je da odstupi od svojih uverenja.

Njihova ljubav je zabranjena od samog početka, ali ova mlada devojka nije ni slutila šta će tamo zateći. Prenosimo vam njen blog u celosti.

"Tri nedelje. Tri nedelje sam vodila rat sa mojom mamom kada sam joj saopštila da želim da posetim dečka koji živi u Albaniji. A zašto? Zbog nekih glupih predrasuda. Činjenica da je on proveo više od mesec dana u Beogradu nije bila dovoljna. Strah je bio jači. Važno je napomenuti da on nikada nije bio problem. Bio je kolateralna šteta.

Pravi problem je ta apstraktna zemlja u kojoj Srbima vade organe. To ne radi on, a ni njegovi roditelji, nego neko nepoznat, tamo negde. Odletela sam u tu ozloglašenu zemlju i stigla sam oko ponoći, bila sam pomalo zbunjena, a jedino što sam znala da izgovorim na albanskom jeziku je "mirmrama", što znači dobro veče.

Sela sam u autobus, putovala sam kroz Prištinu, a onda sam se i sastala sa njim, glavnim glumcem u mom životu. Na autobuskoj stanici su nas svi pozdravljali na srpskom i albanskom jeziku.

Nisam mogla da ne primetim promenu. Ljudi su bili srećni, niko ne brine o tome odakle ste, mladi pokušavaju da promene naše zatrovane odnose. Veruju u to da svi Srbi znaju ruski jezik. Ispostavilo se da sam ja jedina među njima koja ne zna ni jednu jedinu reč. S druge strane, i mi mislimo da su svi Albanci muslimani, tamnog tona i crne kose, a to definitivno nije istina.

Ja ne mogu da pričam o prevazilaženju predrasuda jer ih ja nikada nisam ni imala. Što se tiče moje porodice, pošto sam se vratila živa i u jednom komadu, svaki moj sledeći odlazak u Albaniju bio je manje stresan. Umesto da pokušavamo da ubedimo nekoga i uverimo ga u ono u šta ne žele verovati, najbolje je da im samo pokažemo kako stvari zapravo mogu biti lepe.

Citiraću majku mog dečka koja je prokomentarisala strah moje majke: Zar ne gledaju vesti? Mi živimo mirno! A zatim je zastala i rekla: O, da.. oni gledaju.

Ljudi su prilično isti, a ono što stvara distancu između njih nisu kilometri, nego naracije koje se nameću."

(Espreso/stil/Prenela PV)